СОЦИЈАЛНИТЕ МЕДИУМИ И ПОЛИТИЧКИТЕ КАМПАЊИ – ПОБЕДАТА НА ДОНАЛД ТРАМП ВО САД
03/11/2020 In Conservative.MK, Европа и светот, Конзерватизам, Социологија Leave a comment
03/11/2020 In Conservative.MK, Европа и светот, Конзерватизам, Социологија Leave a comment
ИНСТИТУТ ЗА ОПШТЕСТВЕНИ И ХУМАНИСТИЧКИ НАУКИ
СКОПЈЕ
ГРУПА РОДОВИ СТУДИИ
Политичките кампањи како задолжителен сегмент од предизборните процеси пред одржување на локални, парламентари или претседателски избори, со децении наназад имаат свој простор за делување, прикажување и со тоа и привлекување гласачи. Кога збориме за простор секако дека мислиме на медиуми како што се телевизијата и радиото, но и интернет просторот во последните неколку години. Денес буквално постојат голем број на online алатки кои спаѓаат во т.н.„социјални медиуми“ затоа што социјален медиум всушност е секој вебсајт или интеренет програм кој овозможува ширење на информации од различен карактер со поединци или групи на луѓе.
Како простор на кој циркулираат многу информации и кој во исто време нуди можност за изнесување на свои ставови, желби, интереси и идеи, социјалните медиуми се ставаат и во служба на предизборни кампањи. Денес сме сведоци на фактот дека многу познати и помалку познати политички фигури имаат свои профили по социјалните мрежи, скоро секоја политичка партија има своја веб страна и свој интернет профил, па дури и владините институции најчесто одбираат да комуницираат со јавноста токму преку социјалните медиуми и интернет просторот. Она што се поставува како прашање е дали користењето на социјалните медиуми во процесот на предизборните кампањи им помага на партиите или на претендентите до одредени функции да соберат што е можно повеќе поддржувачи и гласачи, или пак достапноста на информациите за партиите, а особено за поединците, не само од професионален туку и од приватен карактер, им помага на гласачите да се одлучат за кој кандидат би гласале или која политичка опција би ја поддржале? Со цел да се дојде до барем приближно точен и адекватен одговор на оваа прашање ќе се направат серизони обиди да се објасни најнапред потребата, начинот и стартегијата која се користи во процесот на водење на политчка кампања преку социјалните медиуми, а како најсоодветен и секако најсвеж пример на кој ќе се работи овој труд ќе биде анализирана кампањата за избор на претседател на САД кој се одржа на 8 ноември годинава.
Во сајбер просторот денес постојат огромен број на повеќе или помалку познати социјални мрежи како што се Twitter, Facebook, Linkedln, Flickr,Yahoo Buzz, Youtube и многу други. Секоја од нив оперира со различни видови на информации и различни видови на пренос на тие информации. Facebook и Linkdln се користат за поврзување на луѓето, пријатели или колеги, споделување на слики, видеа и јавни ставови . Yahoo Buzz е страна на која се промовираат online статии; Youtube е фокусиран на емитирање на видеа, додека пак Twitter најчесто се користи за изборна пропаганда. Твитерот всушност преставува вебсајт кој се користи за читање и испаќање на кратки пораки т.н. твитови, објавување на настани, статии и важни вести. Денес постои можност со спојување на Твитер со Фејсбук така што при секое постирање на свој коментар на било која од овие мрежи, коментарот авотматски се појавува на двете од нив.
Популарноста на овие мрежи во последниве неколку години ја користат политичките кандидати и избрани функционери, не само во кампањата пред избори туку и подоцна како медиум преку кој ќе комуницираат со јавноста. Користењето на социјалните медиуми како стратегија за афирмирање на политичките ставови и привлекување поддржувачи и гласачи, е особено значајна и интересна од повеќе причини. Консултанстка куќа Global Minds Marketing &Consulting Ltd од Канада како резултат на своето долгогодишно искуство на полето на комуникациите, нудат дури единаесет стратегии или причини како да се користат социјалните медиуми за поттикнување на политичката кампања[1]. Социјалните медиуми како значаен сегмент во дневната комуникација на луѓето може да се искористат и во периодите помеѓу избори со тоа што преку нив ќе се праќаат разни политички пораки, идеи и ставови. Како второ, користењето на социјалните медиуми укажува и на добриот конткат со технологијата, дури и со реалноста во најмала рака. Важен аспект, ако не е и најважен е тоа што комуникацијата и кампањата преку социјалните медиуми е доста поевтина во споредба со рекламите на телевизија, радио и во весниците. Но, и покрај бројните бенефити кои произлегуваат од интернет комуникацијата мора да се забележи дека крајниот резултат од неа, однсоно од интернет кампањата, никако не зависи од ова затоа што средбите лице во лице се незаменливи и многу значајни. Креирањето на стратегија за користење на социјалните медиуми за време на политичките кампањи денес преставува есенцијален дека од агендата на секој политички кандидат. Интеренет просторот е место во кое што секојдневно милиони луѓе циркулираат и токму затоа претставува одлична шанса за стапување и одржување контакт со јавноста и светот воопшто.
Политичката кампања на интеренет за прв пат започнува во 1996 година на претседателските избори во САД кога речиси сите кандидати имаа креирано свои веб страници, па светската јавност почна да се прашува дали интернетот ќе донесе нови форми на политичко пропагирање[2]. Веќе во 2004 година интернет кампањата почнува да го покажува своето влијание. Кандидатот за претседател на САД, Хауард Дин, тогаш бележи енормен резултат во бројката на свои поддржувачи како и зголемување на финансискиот фонд уште во текот на прелиминарните избори. Во 2008 година Барак Обама го надмина Дин во поглед на користење на социјалните медиуми со тоа што успеа да мобилизира голем број поддржувачи, од кои најголем дел млади луѓе кои веќе беа корисници на социјалните мрежи како Myspace, Facebook и Twitter. За потребите на кампањата на Обама бил ангажиран еден од основачите на Facebook – Крис Хјуз кој што ја креирал страницата myBarakObama.com. На оваа страна се објавувани блогови, профили на бројните поддржувачи, страници за собирање финансиски средства, видеа, говори, слики како и агендата со настани на претседателскиот кандидат. До крајот на кампањата оваа страница имала околу 2 милиони активни корисници, додека Обама имал 5 милиони поддржувачи. Популарноста на Обама се гледа и во примерот со видеото на Обама двојката во кое една обична американка снима песна и спот покажувајќи дека е заљубена во Барак Обама. Иако овој спот секако не био спонзориран од штабот на Обама сепак заради неговата популарност и симпатии кај младите гласачи, истиот имал милиони гледања. На денот пред изборите бројките покажуваат дека кампањата на Обама била многу позастапена на социјалните медиуму за разлика од кампањата на неговиот опонент Џон Мекејн. На Фејсбук Обама имал 2,379,102 поддржувачи, а Мекекјн 620,359. На Твитер Обама имал 112,474 следбеници за разлика од Мекејн со само 4,603. Исто така и на Јутјуб видеата на Обама имале повеќе од 18 милиони прегледи додека Мекејн само 2 милиона[3].
Популарноста на Обама на социјалните медиуми е евидантна и на следните претседателски избори во 2012 година кога бројот на неговите поддржувачи на Твитер достигна 18 милиони и 27.6 милиони пријатели на Фејсбук. Анализата на претседателската кампањата 2012 година, спроведена од Paw Research Centar[4] од Вашингтон покажува дека страниците на Обама дневно постирале дури четири пати повеќе информации за разлика од протвиничкиот кандидат, односно на Твитер, Обама постирал во просек по 29 поста дневно, а Мит Руни имал само еден твит дневно. Во истражувањето се потенцира дека кампањата на Руни била фокусирана повеќе на визуелните моменти, слики и видеа, додека пак кај Обама фокусот бил ставен на текстовите. Иако екоминијата и во двата штаба била во прв план, сепак вниманието и интересот на гласачите не бил во тој правец. Анализата покажува дека постовите на Обама во врска со миграцијата биле дури 4 пати повеќе посетени и поактуелни од оние врзани со економијата.
Социјалните медиуми и кампањата на Доналд Трамп
Последните претседателски избори во САД кои се одржаа на 8 ноември годинава уште еднаш покажаа дека социјалните медиуми и тоа како имаа значајна улога во процесот на предизборната кампања. Центарот за истражување од Вашингтон – Paw Research Centar, во својата анализа за престедателската кампања 2016 го покажуваат токму тоа[5]. Имено, според нивните податоци, дури 91% од населението се информирало за изборите во последната недела од кампањата, а она што е релевантно за нас е податокот кој покажува дека покрај телевизијата, социјалните медиуми се втор релавантен извор на информации. Дека социјалните медиуми се простор кој најчесто и најмногу го користат младите, податок кој оди и во прилог на погоре споменатата стратегија на Обама од 2008 година за кампања на социјални мрежи кои ги користат младите, зборува и следнава табела:
Табела 1: Статистички податоци за изворите на информации околу изборите споредбено со старосната возраст на електоратот
Извор: Paw Research Centre survey[6]
Претседателската кампања во САД се водеше најмногу меѓу двата најголеми табора – Републиканците со својот кандидат Доналд Трамп и Демократите со Хилари Клинтон. Двете партии, односно двајцата кандидати своите програми ги презентираа на разни начини, а најчесто тоа одеше преку интернет просторот и социјалните мрежи. Доналд Трамп беше кандидатот кој својата кампања најмногу ја водеше на социјалните мрежи, па оттука и информацијата дека тој има преку 6.2 милиони следбеници на Твитер и околу 5.7 милони пријатели на Фејсбук. Но тој беше присутен и на Јутуб каде неговиот канал има повеќе од 1.3 милиони прегледи, потоа на Инстаграм и многу други интернет мрежи. Популарноста на Трамп наспроти Клинтон е евидентна и според реакциите на нивните следбеници и интернет пријатели. Имено, еден пост на Трамп во врска со негов настап за време на кампањата за 14 часа има 92.000 допаѓања, 40.000 срца, 29.00 споделувања, а видеото од истиот пост е гледано од 2.1 милион луѓе. Во исто време сличен пост на против кандидатката Хилари Клинтон има 14.000 допаѓања, 1300 срца, 1965 споделувања, а видеото само 218.000 гледања[7]. Важен дел од кампањата е секако и Твитер, а присуството на Трамп на мрежата стана важен дел од неговите настапи. Исто така беше ставен во служба хаштаг[8] #AskTrump каде Трамп им одговараше на прашањата на неговите гласачи, а неговите одговори најчесто беа видео клипови наместо текстуални пораки.
Републиканскит кандидат Доналд Трамп во својата кампања ја искористи целата сила на интернетот и социјалните мрежи и тоа очигледно му ја донесе победата, а како најзаслужен за тоа се смета експертот за интернет Бред Парскал[9].
Парксал е познат маркетингшки стартег од Сан Антонио, а во тимот на Трамп се вклучил пред 6 години кога бил ангажиран да направи сајт за компанијата на Трамп „Trump International Realty“. Тимот на Парксал заедно со зетот на Трамп, Џеред Кушнер, буквално го бомбардираа интернетот со бројните соопштенија. Дел од стратегијата се и истражувањата и анкетите кои долго време покажуваа водство на Клинтон. Меѓутоа правилните анализи од тие анкети и правилнотот насочување на пропагандата дадоа резултати. Тимот на Трамп направи специјален програм „Battleground Optimizer Path to Victory“[10] кој постојано ја пратеше состојбата во државата, ги обработуваше податоците кои беа од пресудно значање за добивање на победничките гласови. Стратегијата за добивање на гласовите може слободно да кажеме дека се базираше на водење негативна кампања против противникот, односно Хилари Клинтон. Таргети во оваа стратегија беа три групи на потенцијани гласачи за демократите: белите либералдемократи, младите жени и афроамериканците. Првата група беше „хранета“ со информации од типот на скандалот со мејловите на Клинтон кој требаше да даде слика за неа како на несовесна, нетактична и невнимателна личност која како таква не смее да води држава како САД. Втората група редовно добиваше информации за секс скандали врзани со Хилари и нејзинито сопруг, особено со неговата светски позната афера со Моника Левински и бројни други. Третата група пак беше атакувана со информации врзани со некоја изјава на Клинтон дадена со која ги навредува афроамериканците нарекувајќи ги „суперхероини“.
Резултатот од гласањето потврди дека стратегијата беше добитна, дека ширењето на вестите по социјалните медиуми ја погоди сржта на неопределеното гласачко тело. Проценката на тимот беше одлична. Тие многу добро го искористија фактот дека американската публика сака реалити шоу, приватна и политичка борба на кандидатите која ќе се одвива пред нивни очи и за која ќе имаат можност постојано да коментираат и токму со такви информации и прилики тие го хранеа електоратот. Комуницирањето со електоратот преку социјалните мрежи му заштеди на Трамп милиони долари кои што, доколку беше по старо, ќе мораше да ги плати за телевизиски реклами, реклами во пишаните медиуми, билборди, печатени програми и слично.
SocialFlow[11] во својата анализа за застапеноста на претседателските кандидатои на социјалните медиуми го потврдува податокот дека Трамп ја доби победата прилично евтино, со големо учество и покриеност на социјалните медиуми. Популарноста на социјалните медиуму кај младите се покажа како клучен фактор за победата. Во прилог на ова зборува следната табела:
Табела 2: Популарноста на претседатските кандидати врз основа на нивното појавување на социјалните мрежи
Извор: Social Flow statistic [12]
Резултатот на републиканскиот кандидат за претседател на САД, Доналд Трамп, е без преседан. И покрај фактот што многумина го окарактеризираа како расист, нечесен олигарх, опасен социопат, шовинист и што уште не, Трамп ги искористи социјалните медиуми со сета нивна моќ, да застане на чело на најголемата светска сила-Америка. Дилемата што се наметнува со овој избор е на терет на традицијата, обичаите, карактерот и менталитетот на американскиот народ кој што очигледно живее во свој свет, виртуелен пред се, комплетно зависен од интернетот. А надвор од тоа е реланоста за нивната држава во која секако владее и насилството, неправдата, сиромаштијата, несигурноста и пред се манипулацијата.
Социјалните медиуми во процесот на предизборна кампања се многу значајни не само поради можноста лесно и брзо да дистрибуираат пораки, туку и поради можноста што им ја нудат на своите корисници не само да бидат во тек со настаните и на пораките испратени до нив, туку и да можат да реагираат. Интернет порталите, социјалните мрежи и останатите сајбер комуникациски алатки овозможуваат лесен пристап до информациите за луѓето и групите, а со тоа нудат и можност за креирање слика за истите. Сведоци сме и самите преку нашето лично претставување и изложување на нашиот живот кон широката јавност, преку приватните профили на социјалните мрежи, дека многу информации за нас лесно можат да бидат злоупотребени или едноставно употребени за нас и против нас, во засвиснот од намерата на оној кој има таква потреба. Во текот на претседателската кампања во САД, жестоките ривали Хилари Клинот и Доналд Трапм, многу често се користеа со лични навреди и етикети врз основа на приватното делување. Овде секако мислам на злоупотребата на Клинот на службениот маил и целиот скандал кој опонентите го направија околу тоа, потоа на вадење од контекст на некои нејзини изјави и ставови, гафови и пропусти. Не беше ни малку поштеден ни Трамп токму поради својата контроверзна појава, карактер и комуникација со светот. Меѓутоа се чини дека во оваа „политичка борба“, пресудија медимуите, нивната моќ и сервилност кон електоратот и воопшто кон светската јавност. Дали стануваше збор за вистини или лаги, информациите во интеренет просторот просто летаа со огромна брзина и во енормно широки граници и на тој начин креираа мислење кај луѓето. Крајниот резултат е победа на реалити ѕвездата Доналд Трапм, кандидатот на републиканците кој ги сруши сите стереотипи дека за да се биде на чело на една моќна држава како САД не е потребно огромно политичко портфолио туку ставови и информации кои ќе го „тормозат“ мозокот и вниманието на широките народни маси.
Моќта на медиумите, а пред се на социјалните медимуми и сите друштвени мрежи и тоа како претставува значаен аспект од политичките кампањи. Примерот со САД е можеби најсвеж и најинтересен , ама факт е дека дури и кај нас, кампањата за предвремените парламентарни избори која е во тек, ја водат медиумите. Сликите кои ги гледаме на интернет и на телевизиите реално не ја прикаажуваат вистинската счлика за масовната поддршка на одредна партија, ама медиумот ја имаа таа сила да си поигра со стварноста и со тоа да се обиде и да изманипулира со нас луѓето, потенцијалните поддржувачи и гласачи.
Abdulin, Renat. The man who brought victory Trump: a secrets of the cunning campaigns. Center for strategic assessment and forecast. 16.11.2016. Available at: http://csef.ru/en/oborona-i-bezopasnost/265/chelovek-kotoryj-prines-pobedu-trampu-tajny-hitrejshej-internet-kampanii-7237……………………. (22.11.2016)
Barrett, Patrick and Kumar, Deepa. The art of spin. How Hillari Clinton backers deployed faux feminism and privilege politics to divert attention from her destructive policies. Jacobin. November 6, 2016. Available at: https://www.jacobinmag.com/2016/11/spin-clinton-campaign-feminist-privilege-politics (20.11.2016)
Boczkoski, Pablo. Has Election 2016 been a turning polint for influence of the news media?. NiemanLab. 08.11.2016. Available at: http://www.niemanlab.org/2016/11/has-election-2016-been-a-turning-point-for-the-influence-of-the-news-media/ (25.11.2016)
Global Minds marketing and Consulting Ltd. Politics&Social media: A Great Mix. 2016. Available at: http://globalminds.ca/social-media-marketing/politics-media-ten-ways-use-social-media-boost-political-campaign/. ( 22.11.2016)
Herman, John. What we`ve learned about the media industry during this elections. The New York Times, November 8 2016. Available at: http://www.nytimes.com/2016/11/09/business/media/what-weve-learned-about-the-media-industry-during-this-election.html?ref=media ( 23.11.2016)
Lang, Marissa. 2016 Presidential Election Circus: Is Social Media the Cause?. Governement technology, San Francisko Chronicle. April 5, 2016. Available at: http://www.govtech.com/social/2016-Presidential-Election-Circus-Is-Social-Media-the-Cause.html (20.11.2016)
Metzgar, Emili and Mazzugu, Albert. Social media and the 2008 U.S. Presidental election. Journal of new communications research. Vol IV, Issue 1. 2009. Availavle at: https://fralincm.files.wordpress.com/2011/06/socialmedia_08election.pdf (25.11.2016)
PewResearchCenter Journalism and media. Winning the Media campaigne 2012. 02.11.2012Available at: http://www.journalism.org/2012/11/02/winning-media-campaign-2012/ ( 23.11.2016)
PewResearchCenter Journalism and media. The 2016 Presidential campaign – A news event that is hard to miss. 04.02.2016. Available at: http://www.journalism.org/2016/02/04/the-2016-presidential-campaign-a-news-event-thats-hard-to-miss/ (22.11.2016)
Purdy, Jedediah. How Trump Won. The Democratic party`s abandonment of the working class cleared the space for Trump. Jacobin. November 11, 2016. Available at: https://www.jacobinmag.com/2016/11/donald-trump-election-polls-whites-working-class (22.11.2016)
Robinson, J. Nathan. Unless the democrats run Sanders, a Trump nomination means a Trump Presidency. Current affairs, A Magazine of politics & culture. February 23, 2016. Available at: http://static.currentaffairs.org/2016/02/unless-the-democrats-nominate-sanders-a-trump-nomination-means-a-trump-presidency (24.. 11.2016)
Sheldon, Pavica. Social
media. Principles and Aplications. London: Lexington Books. 1980
[1] Global Minds marketing and Consulting Ltd. Politics&Social media: A Great Mix. 2016. Available at: http://globalminds.ca/social-media-marketing/politics-media-ten-ways-use-social-media-boost-political-campaign/. ( 22.11.2016)
[2] Sheldon, Pavica. Social media. Principles and Aplications. London: Lexington Books. 1980. Str.57
[3] Metzgar, Emili and Mazzugu, Albert. Social media and the 2008 U.S. Presidental election. Journal of new communications research. Vol IV, Issue 1. 2009. Availavle at: https://fralincm.files.wordpress.com/2011/06/socialmedia_08election.pdf (25.11.2016)
[4] PewResearchCenter Journalism and media. Winning the Media campaigne 2012. 02.11.2012Available at: http://www.journalism.org/2012/11/02/winning-media-campaign-2012/ ( 23.11.2016)
[5] PewResearchCenter Journalism and media. The 2016 Presidential campaign – A news event that is hard to miss. 04.02.2016. Available at: http://www.journalism.org/2016/02/04/the-2016-presidential-campaign-a-news-event-thats-hard-to-miss/ (22.11.2016)
[6]. Available at: http://www.journalism.org/2016/02/04/the-2016-presidential-campaign-a-news-event-thats-hard-to-miss
[7] Boczkoski, Pablo. Has Election 2016 been a turning polint for influence of the news media?. NiemanLab. 08.11.2016. Available at: http://www.niemanlab.org/2016/11/has-election-2016-been-a-turning-point-for-the-influence-of-the-news-media/ (25.11.2016)
[8] Кратенка или поим кој стои после знакот тараба и служи за собирање информации за специфична тема, име и сл.
[9] Abdulin, Renat. The man who brought victory Trump: a secrets of the cunning campaigns. Center for strategic assessment and forecast. 16.11.2016. Available at: http://csef.ru/en/oborona-i-bezopasnost/265/chelovek-kotoryj-prines-pobedu-trampu-tajny-hitrejshej-internet-kampanii-7237……………………. (22.11.2016)
[10] „Battleground Optimizer Path to Victory“ е посебна алатка на тимот на Трамп т.н внатрепартикси изборен стимулатор
[11] SocialFlow е софтверска компанија која се занимава со истражување на социјалните медиуми. Основана е во 2009 година од страна на Франк Спејсер и Марк Перон, а во нивната листа на клиенти ги вклучува Associated Press, BBC, Gawker, Walmart, Nickelodeon, Birchbox and L’Oreal
[12]Available at: http://www.socialflow.com/election-day-coverage-2016